Revija Apokalipsa (04. studenog 2010. godine)

Revija "Apokalipsa" je neobično izdanje koje izlazi uz pomoć Javne agencije za knjigu Republike Slovenije. Izdaje ga KUD Apokalipsa, a reviju nazivaju "revija za preboj v živo kulturo". Radi se o "gerilskom" izdanju koje već ima neku tradiciju. Jedna od tema koja se svako malo ponovi je haiku. U broju 143-144 (fotografija iznad) objavljeni su radovi pristigli na natječaj za haiku strip na koji sam se javio sa svojim stripom "Poslije kataklizme". Pomogao mi je moj prijatelj >> Primož Ziherl koji je tekst preveo na slovenski, a ja sam strip preradio tako da bude čitljiv u crno-bijelom otisku. Evo kako je to ispalo (ispod).

Ona hoda ispred njega s ruksakom na leđima. Koža joj je tamna i presijava se zlatnim nijansama kako se podnevna svjetlost odbija od nepredvidivog mreškanja morske površine. Put pored vode prekriven je sitnim kamenčićima i crvenom zemljom. Noge su mu prašnjave. Osjeća se snažno, osjeća se kao da je opet mlad. Nema drugih ljudi, čuju se samo cikade, pokoji valić koji snažnije udari u obalu i koraci. Hodaju i šute. Idu prema mjestu gdje su se jučer kupali. Tamo je lijepo. Komad ravne stijene okružen visokom i nepristupačnom kamenom obalom. To je njihovo mjesto. Ona će danas pročitati onu čudnu knjigu do kraja. On će samo ležati i gledati u more. Samo slušati.

Ona hodi pred njm z nahrbtnikom. Njena koža je temna in se zlato svetlika zaradi odboja opoldanskega sonca od nepredvidljivo nakodrane morske gladine. Pot ob vodi prekrivata drobno kamenje in rdeča prst. Njegove noge so prašne. Počuti se močnega. Počuti se, kot bi bil znova mlad. Drugih ljudi ni, slišati je le čričke, kak val, ki močneje butne od obalo, in korake. Hodita in molčita. Gresta proti kraju, kjer sta se včeraj kopala. Tam je lepo. Del ravne stene ki ga obkroža visoka in nedostopna kamnita obala. To je njun prostor. Ona bo danes prebrala tisto čudno knjgo do konca. On bo le ležal in gledal v morje. Le poslušal.

Ona se okreće. Smije se. Znaš što mi je palo na pamet? Svi ti sintetski mirisi... ... i znanstveni napreci u elektrostimulaciji mozga, a ništa od toga ne sliči... Ma nije ni blizu ovom mirisu bora? Osjetiš li? On njuši zrak. Zbilja, osjeti se zdrav i oštar miris bora. Odakle to dolazi? Imaš pravo. Prekrasno je. Pitam se gdje je izvor tog mirisa.

Ona se obrne. Smeje se. Veš, kaj mi je prišlo na misel? Vsi ti sintetični vonji ... ... in znanstveni napredek pri elektrostimulaciji možganov, a nič od tega ni podobno... Se niti ne približa temu vonju bora! Čutiš? On voha zrak. Res, čutiti je zdrav in rezek vonj bora. Odkod prihaja? Prav imaš. Prečudovito je. Sprašujem se, kje izvira ta vonj.

Hodaju dalje. Ona svako malo zastane, zabaci glavu unatrag, duboko udahne i kaže Osjetiš li ga sad? Sad je snažan. I on snažno udahne. Svaki put se osjeća sve zadovoljnije. Miris ga umiruje. Blizu mjesta gdje staza naglo zakreće opaža ogroman stari bor. Stao je. Opipava ga. Na jednom mjestu je prozirna i mekana kvržica. Smola. Prstima je otkida i njuši. To je izvor mirisa. Oprezno je umeće u drvenu kutijicu i posprema u ruksak.

Hodita naprej. Ona se občasno ustavi, vrže glavo vznak, globoko vdihne in reče: Ga čutiš? Zdaj je res močan. Tudi on globoko vdihne. Vsakokrat je vse bolj zadovoljen. Vonj ga pomirja. Blizu kraja, kjer steza ostro zavije, opazi ogromen star bor. Ustavil se je. Potipa ga. Nekje je prozorna in mehka izboklina. Smola. S prsti jo odlušči in povoha. To je izvor vonja. Pazljivo jo položi v leseno škatlico in pospravi v nahrbtnik.

Kako odmiču dalje, opaža ih sve više. Skinuo ih je još nekoliko. To ćemo sačuvati za grad. Sačuvat ćemo ove trenutke u drvenoj kutijici i svaki put kad je onjušimo sjetit ćemo ih se. Sjetit ćemo se mjesta gdje smo zaista bili živi. Ona se smije. Dopada joj se ta zamisao. Komadić raja za put natrag.

Ko gresta naprej, jih vidi vse več. Odlušči jih še nekaj. To bova spravila za v mesto. Spravila bova te trenutke v leseni škatlici in vsakokrat, ko jih bova zavohala, se bova spomnila. Spomnila se bova kraja, kjer sva bila zares živa. Ona se smeje. Zamisel ji je všeč. Košček raja za pot nazaj.

<< Vjetrena farma

Ikona i Modrobradi >>

Zadnji put osvježeno 04. studenog 2010. godine